Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčeta. Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Telo žene je pripremljeno da stvara mleko u trenutku rađanja, majčino mleko zadovoljava bebine potrebe , prilagođavajući se zahtevima rasta bebe. U prvih 6 mes majčino mleko je jedina odgovarajuća hrana za bebu, nakon toga potrebno je obogaćivati ishranu drugim namirnicama, ali je majčino mleko i dalje osnova u ishrani odojčeta.
Dojenje je sasvim prirodan način ishrane mladunčeta ljudske vrste. Ovako je bilo zadnjih milion godina, a trebalo bi da bude i u narednih milion, jer je majčino mleko najbolja hrana za bebu, odojče i kasnije dete. U drugoj polovini prošloga veka započeo je i na sreću, završava se period reklamiranja i podrške veštačkom mleku kao:”najvećem nekontrolisanom eksperimentu u ishrani čovečanstva”.
Na osnovu obimnih istraživanja u kojima su primenjene moderne epidemiološke metode i laboratorijske tehnike koje su bez dileme dokazale prednosti prirodne ishrane i primene majčinog mleka u dečijoj ishrani kao i prednosti za decu, majke, porodicu i društvo u celini. Te se prednosti ogledaju u boljem zdravlju i kvalitetnijoj ishrani, boljim imunološkim, razvojnim, psihološkim, socijalnim, porodičnim i životnim prednostima.
Ponovno učenje o dojenju i vraćanje dojenja na najvažnije mesto u ishrani čoveka, pored UNICEFa i Svetske zdravstvene organizacije, naročito je pomogla Američka pedijatrijska akademija kada je zauzela stav, potkrepljen dokazima o prednostima dojenja i dala preporuke kako pomoći porodiljama i bebama u započinjanju i održavanju dojenja.
Majčino mleko – humano mleko je kompleksna živa hranljiva tečnost koja sadrži antitela, enzime, hormone i druge brojne sastojke koji su važni za razvoj i zdravlje bebe.
Humano mleko se danas definiše kao biološki sistem i smatra se medicinskim resursom.
Majčino mleko nema zamenu i nije dozvoljeno poređenje !
Dojenje i majčino mleko predstavljeju normativni standard u hranjenju i ishrani odojčadi.*
(*The First Global Breastfeeding Summit, November 2012, Madrid)
Majčino mleko nije uvek istog sastava, menja se tokom sazrevanja bebe, tokom dana, tokom podoja.
KOLOSTRUM – mleko koje se luči prvih nekoliko dana nakon porođaja – sadrži više proteina i time više odbrambenih materija nego zrelo majčino mleko i stoga je posebno važno za tek rodjene bebe. Po izgledu to je gusta, lepljiva i bistra do žukasta tečnost. Kolostrum je savršena prva hrana za novorođenče i sadrži više proteina i vitamina A nego zrelo mleko. Sadržaj imunoglobulina u kolostrumu obezbeđuje novorođenčetu zaštitu od infekcija, tako da predstavlja prvu imunizaciju protiv mnogih bakterija i virusa. Kolostrum svojim laksativnim dejstvom pomaže novorođenčetu da eliminiše prvu stolicu.
PRELAZNO MLEKO – sadrži više masti, laktoze i energije nego kolostrum. Luči se u prve dve nedelje od porođaja. Posle intervala od oko 15 dana, sastav mleka se stabilizuje i počinje da se luči zrelo mleko.
ZRELO MLEKO – ono se menja u zavisnoti od doba dana, dužine podoja, potreba bebe.Luči se na kraju podoja , bogato je mastima koje zadovoljavaju sitost bebe.
Majčino mleko se samo od sebe menja i prilagođava potrebama odojčeta za vreme obroka dojenjem (prvo i poslednje mleko), a takođe se prilagođava i potrebama deteta koje raste u količini i sadržaju proteina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina i gvožđa. Na početku majčino mleko (prvo mleko) se proizvodi u velikoj količini , bogato je proteinima i laktozom. Novorođenče, unoseći veliku količinu ovog mleka zadovoljava potrebe za vodom. Beba, kojoj se dozvoljava da sisa na zahtev, nema potrebe za dodatkom vode. Na taj način se rasterećuju bubrezi.Na kraju podoja, zbog velike količine masti, mleko je svetlije boje. Ova činjenica ukazuje na značaj dužine podoja u zadovoljavanju bebinih energetskih potreba.
Majčino mleko je praktično. Dostupno je u svako doba dana i noći, toplo taman koliko treba u potrebnoj količini i sastavu.
Dojenje je veština
Nekim majkama dojenje od samog početka ide od ruke, druge moraju savladati prepreke, naučiti kako se beba pravilno postavlja na dojku. Važno je znati da je dojenje veština koja se može naučiti, samo je potrebno malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine, a kada postane rutina onda je pravo zadovoljstvo i uživanje.
Dobrobiti od dojenja
Dojenjem se razvija prisan odnos između majke i deteta, što za dete znači ljubav, blizinu i toplinu,
Majčino mleko sadrži antitela, žive ćelije i supstance koje potpomažu imunitet i štite od bolesti. Zapaženo je da utiče na bolji razvoj mozga. Bebe lakše vare majčino mleko nego adaptirane formule, pa zato imaju manje grčeva, ređe se javlja proliv ali i zatvor.
Dojenje smanjuje rizik od infekcija disajnih puteva, kao i upale uva, a u kasnijem dobu od bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti i alergija. Dojena deca imaju manji rizik od prekomerne težine.
Dojenje takođe donosi prednosti majci. Hormoni dojenja potpomažu regeneraciju materice, čime se smanjuje opasnost od krvarenja posle porođaja. Najčešće se odgađa uspostavljanje menstruacionog ciklusa, te samim time smanjuje mogućnost nastanka anemiju kod majke. Smanjuje se rizik obolevanja od osteoporoze kao i raka dojke.
I na kraju – što nikako nije nevažno – dojenjem se rasterećuje kućni budžet.
Dojenje se ne može nametnuti niti narediti. Kao i ljubav, kao i sve dobro u čoveku može se samo podstaknuti, pokazati, naučiti, podržati i negovati.(Iz knjige :“ Dojenje zdravlje i ljubav“, Josip Grgurić, Anita Pavčić- Bošnjak)
