Bugarska je nevelika zemlja u srcu Balkanskog poluostrva, koja je u Zapadnoj Evropi najpoznatija po jeftinim plažama i skijanju. Ona, međutim, nudi stvarno veliki izbor i bogata je artefaktima nasleđenim od brojnih civilizacija. A ko je jednom probao bugarsku kuhinju, zna da je to pravo uživanje.
Od istoka prema zapadu kroz ovu predivnu zemlju pruža se nekoliko šumovitih planinskih lanaca, koji se izdižu preko 2.000 metara, i primaju veliku količinu snega u zimskim mesecima. Između planina nalaze se plodne doline, koje imaju toplu sunčanu klimu, i zbog kojih Bugarska ima reputaciju „bašte istočne Evrope’. Ona, naime, proizvodi veoma fin duvan i parfeme.
Pre nasilnog raspada Jugoslavije, zemlja je dobila mnogo od tranzitnog turizma zbog svog položaja na koridoru E5 iz Beograda prema Istanbulu. Neposredna blizina Turske u prošlosti je bila nedostatak za razvoj, što je rezultiralo time da je nekoliko vekova bila deo Osmanskog carstva. Svoju nezavisnost vratila je, uz pomoć Rusije, 1878, kada je i podignuta predivna crkva Aleksandra Nevskog u Sofiji. Uprkos prisutnosti Turske i pomačke manjine (autohtoni muslimani), islamski doprinos kulturnoj baštini je bio zanemaren.
Projekti restauracija usmereni su na „muzeje gradove“ kao što je Veliko Turnovo, koji je odigrao veliku ulogu u srednjem veku. Obala Crnog mora u Bugarskoj prima najviše turista u regiji i tu je locirano gotovo dve trećine ležaja cele zemlje. Ona je scenski bogatija nego obala Rumunije, s lepim plažama koje su idealne za porodični odmor. Razvoj odmarališta je koncentrisan oko Varne, na severu, gde su Zlatni pjesci, Albena i Družba kao vodeća odmarališta i Burgas na jugu – gde je najpopularniji centar Sunčev Breg. Većina tih naselja pruža međunarodnu zabavu i prilično su beskarakterna, međutim, turističko selo Djuni razvijeno je u tradicionalnom stilu.
Bugarska je takođe destinacija zimskih sportova, s velikim odmaralištima Borovec i Banjsko na planini Pirin i Aleko na planini Vitoša, koja je ishodište za veliki broj vikend skijaša iz obližnje Sofije i Pamporovo, u Rodopskom masivu. Međutim, objekti, iako poboljšani, nisu tako sofisticirani kao oni u Alpima, a na Balkanu se takođe ne mogu ponuditi skijališta na velikim visinama koja preferiraju zapadni tur-operatori.
U budućnosti se planira pojačanje „eko-staze ‘, lečilišta, vinske ture, muzički folklor (zemlja je poznata po svojim horovima), arheološki turizam (tračka civilizacija je verovatno najstarija u Evropi) i speleološke ture. Bugarska je takođe poznata po manastirima, koji su često smešteni u udaljenim planinskim delovima, gde je Pravoslavna crkva sačuvala nacionalni identitet kroz vekove osmanske vladavine. Najpoznatiji među njima su Rila na jugu Sofije i Bojana na periferiji glavnog grada. Da bi kulturni turizam bio uspešniji, više pažnje treba posvetiti poboljšanju dostupnosti i sadržajima za posetioce, kako bi se zadovoljili i zahtevniji turisti. Bugarski roštilj, sirevi i vina nešto su senzacionalno i totalno povoljni i za srpski džep.
