Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zarad zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu? U svakom slučaju, ono što vam možemo reći odmah na početku, jeste da je slanina preukusna i da joj je teško odoleti. A, da li je uopšte potrebno da joj odolevate i da li slalina treba da bude deo vaše redovne ishrane, saznajte u nastavku.
Svi koji kude slaninu imaju pravo samo da je ne treba preterano jesti, kao ni sve druge namirnice.
Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim blagodetima.
Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.
Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.
Ova slana poslastica je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem,rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.
Naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.
Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunološkog sastava. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka. Dakle, mesto da koristite multivitamine, jedite slaninu.
Belančevine su ključni sastojak zdrave ishrane, a slanina je puna belančevina.
Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.
Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da se najedete ugljenih hidrata. Ako umirete od gladi, slobodno pojedite malo slanine i izdržaćete od doručka do ručka ili ručka do večere. U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima.
Suprotno mišljenju, ne goje nas masti, već ugljeni hidrati. Nauka potvrđuje da uz ishranu sa smanjenim udelom ugljenih hidrata možete smršati. Mnogi misle da nam ugljeni hidrati pružaju energiju, što nije istina. Čak su i naši preci energiju nadoknađivali mastima. Masti su mnogo delotvorniji u održavanju energije.
Izbegavajte ugljene hidrate, jedite slaninu!
Pri spomenu na slaninu, najčešće pomislimo na svinjsku. Ali, šta je s ljudima koji ne jedu svinjetinu? Problem rešen. Nabavite ćureću slaninu. Taj delikates, se naime, može dobiti od bilo koje vrste životinja. A verovali ili ne, postoji čak i pačja slanina.
I na kraju: Ništa ne može izlečiti mamurluk kao masna slanina i šoljica kafe.
I još jedan argument u korist slanine. Šta skladište u sebe životinje koje idu u zimski san ? Pa, naravno slaninu. Iz nje crpe sve potrebne sastojke koji su im potrebni za održavanje života. I to je dokaz da slanina sadrži sve korisne sastojke.
Naposletku, jedino što možemo zaključiti iz svega ovoga je da slanina definitivno treba da bude deo vaše redovne ishrane.
https://www.youtube.com/watch?v=8HjzcyRTD_k
