U zverinjacima ili u zoološkim vrtovima, ili uopšte u nekim uskim kavezima srne se teže održavaju nego druge životinje iz porodice jelena, jer ne podnose nikakvo skučenje prostora. Srna je uopšte veliki izbirač, biće koje teško može da se zadovolji, neotporna je i osetljiva pa se u zarobljeništvu nikada redovno ne pari i često zna da ugine zbog najneznatnijeg uzroka. Ako je odgojena od rane mladosti lako i dobro se pripitomi, sprijatelji se sa ljudima i životinjama, ponaša se kao prava domaća životinja i pruža čoveku mnogo radosti. Pa ipak, trajnu radost pruža samo srna, jer srndać u toku vremena ispoljava svoju pravu ćud, postaje drzak, nasrtljiv i bezočan, dok srna redovno ostaje blaga. Starije srndaće ne smemo ni u kom slučaju davati deci kao drugove u igri. Oni se ne plaše ni odraslih ljudi, a pogotovo se ne plaše žena i dece, pa i usled neznatnog povoda počinju da prete, saginju glavu sa rogovima i napadaju onoga koji ih je uvredio, ili ih uopšte nije uvredio. Znaju tako snažno da se služe rogovima da se čak i jaki muškarci jedva mogu da odbrane, a žene i decu ozbiljno ugrožavaju, mogu teško da ih ozlede .
Srne love isto kao i svaku drugu visoku divljač. Vešti lovci znaju srndaća za vreme parenja da primame oponašajući ljubavni poziv srne, a zatim ga ubijaju. Osim čoveka srne progone ris i vuk, divlja mačka i lisica. Ris i vuk progone velike i male bez razlike, a divlja mačka i lisica uglavnom lanad koja ponekad padaju kao žrtva i lasice.
