Verovanje da susret sa odžačarem donosi sreću široko je rasprostranjeno. Kada ugledaju odžačara ljudi gataju da li će im se ispuniti kakva želja. Pritom se hvataju za dugme, verovatno ne znajući da ono predstavlja “magični krug”, vrstu amajlije koja treba da pripomogne ispunjenju želje, tj. da odagna uticaj nečistih sila.
Šta je to posebno kod odžačara čime oni donose sreću? To je njihova crna boja. I ne samo to, već i činjenica da su oni nepoznati prolaznici.
Ovo verovanje je prastaro i kada nije bilo odžačara vezivalo se za Crnca, Arapina, Ciganina, ili bilo koju osobu crne boje. Potiče od ideje da se duše predaka mogu otelotvoriti u lik kakvog stranca, prosjaka, ili putnika, koji nas, nenajavljen, pohodi dolazeći iz dalekog “onog”sveta. Pošto znamo da su duše predaka naši zaštitnici i da od njih zavisi naša sreća, nastanak ovog verovanja postaće nam sasvim razumljivo.
Crna boja je bitna jer je donji svet “svet tame”, pa su i njegovi stanovnici crni. Crni su svi demoni donjeg sveta, bez obzira na njihove dobre ili loše namere.
Zašto se hvatamo baš za dugme kada prolazi odžačar?
Jedna priča govori da je sve počelo još 1529. godine, pri opsadi Beča od Osmanlija. Dok je obavljao svoj posao, jedan odžačar je video turske trupe kako se približavaju Beču i obavestio nadležne o tome. Zahvaljujući tome, Bečlije su uspele da organizuju odbranu grada, a odžačare su počeli da smatraju za ljude koje donose sreću.
Druga priča ima manje dramatičnu, ali opet nezanemarljivu pozadinu. Jedna grofica je pripremala veliku proslavu i bal i sve je bilo potpuno spremno da zabava počne. Ipak, iznenada je iz kamina počeo da izlazi crni dim, preteći da ispuni ceo dvor. U tom trenutku su dvojica očadžara, vraćajući se svojim kućama, prolazili pored dvora i pritekli grofici u pomoć. Očistili su dimnjak i na taj način sprečili da proslava propadne. Grofica je tada proširila vest da odžačari donose sreću.
Treća verzija je donekle slična drugoj, ali zapravo ima i najbolji temelj, jer se zasniva na mešavini logike i verovanja. Kada je dimnjak zapušen, a dom ispunjen dimom, znači da dom “ne diše” dobro, da se nagomilava negativna energija i da jačina domaćinstva slabi. Onda je sasvim logično da, kada odžačari dopuste kući da “diše”, dolazi do preporoda, sve loše se izbacuje i životna sila ponovo jača.
Dugme je, kao veza između odžačara i ostalih ljudi, veoma važno. Ono predstavlja “magični krug” sreće. Veruje se da, kada ugledate odžačara, treba da protrljate dugme i zamislite želju, koja će vam se u najskorije vreme ispuniti. Dugme takođe predstavlja vrstu amajlije koja ima ulogu da otera negativne sile.
Prema nekim tumačenjima, u davnim vremenima začepljeni je dimnjak značio nesreću, kuća bi bila hladna, a hrana bi ostala sirova. Postoji i druga teorija koja dimnjačarevu sreću pripisuje ranom ustajanju. Naime, dimnjačari su nekad rano išli na posao, a kaže se i da: ko rano rani, dve sreće grabi. Možda je i to razlog koji je ljude naveo da dimnjačare povezuju sa srećom. Dimnjačar je, iako nenaspavan, srećniji od onih koji kasno ustaju!
Postoji još jedno praznovjerje vezano uz dimnjačare. Ako ukradete dlaku iz dimnjačarske četke, naravno dimnjačaru iza leđa, to će vam takođe doneti sreću. Možda vam se ova verovanja čine smešna. Međutim, neka istraživanja pokazuju kako su ljudi skloniji praznoverju što je recesija dublja. A kako sada stvari stoje, još dugo nećemo izaći iz krize. Možemo se tako našaliti i kako nam dimnjačari nikad nisu bili potrebniji!
