Sjeverna Venecija i nekadašnja prestonica Ruske imperije Sankt Peterburg izgleda nestvarno zimi.
Grad je nedavno proglašen po treći put za redom najboljom svjetskom kulturnom destinacijom.
Sankt Peterburg je osnovao Petar Veliki 1703. i predstavljao je najvažniju rusku luku na Baltiku. Bio je i ostao inspiracija brojnim umjetnicima.
Broji čak 4,5 miliona stanovnika i time predstavlja najsjeverniji milionski grad na svijetu.
Iako rođen u Moskvi, F.M.Dostojevski (1821-1881) jedan je od najpoznatijih stanovnika Sankt Peterburga. I, iako je prva asocijacija na ovaj grad daleko od navedenog opisa i danas, se mnogi “poniženi i uvređeni” šetaju ulicama ovoga grada a neki njegovi delovi kao da su preslikani iz dela velikog pisca – samo što umesto kočija promiču automobili i tramvaji . I kuća- muzej F.M.Dostojevskog, osnovana tek 1971. godine (koji posećuju više stranci nego sami Rusi ), pokazuje jedno od mračnijih lica grada poznatog po “belim noćima”, nazivanog “Venecijom severa”. Iako je grad prefinjeniji, skladniji i intimniji u odnosu na Moskvu, ruska prestonica je mnogo čistija i u njoj ne vidite eksplicitnu sliku siromaštva. Iako je Sankt Peterburg prelep, u arhitektonskom smislu jedinstven, i čini se da je sve građeno sa merom i uz duboko razmišljanje o celini, na momente imate utisak da ste se obreli u nekom uspavanom, bajkovitom gradu koji je zaustavljen u ekspanziji. Svakako ćete pročitati, ili od mnogobrojnih turističkih vodiča saznati, da je grad nekoliko puta menjao svoje ime. Osnovan, 1704.godine kao Sankt Peterburg, bio je nazivan Petrogradom, kasnije Lenjingradom, a 1991. mu je vraćeno prvobitno ime dato u čast Petra Velikog, koji je grad i osnovao preselivši, u njega, prestonicu Rusije iz Moskve . Na svakom koraku su vidljivi ostaci različitih istorijskih epoha, sociološke, političke i kulturološke asocijacije i obeležja.
Neosporno je da, ovaj grad na severo-zapadu Rusije, ima više lica. I zato, ukoliko se nađete u Moskvi, nikako nemojte propustiti šansu da ga posetite. Za 10-15 eura možete kupiti voznu kartu do Sankt Peterburga. Ako ne odsedate u hotelu, odmah po dolasku u Rusiju morate putne isprave predati policiji.Tek kada vam vrate pasoše ( a pojma nemate kada će to biti) možete putovati po zemlji. Naime,bez pasoša ne možete kupiti voznu niti bilo koju drugu kartu.Najbolje je da putujete noću, u vozu možete iznajmiti čistu posteljinu i prespavati tih 8 sati.I samo putovanje je velika avantura i nikakva agencijska tura vam ne može priuštiti užitak koji nudi samostalno snalaženje.Ukoliko ne govorite ruski jezik, i ako nećete da platite 100 eura ( koliko iznosi povratna karta kupljena preko interneta) prvo ćete utrošiti 10-tak minuta da ženi na šalteru železničke stanice objasnite kakve vam karte trebaju. Naime, postoje mesta u vozu koja su u hodniku ili na spratu i koja vam, nikako ne bih preporučila. Ako imate sreće, vaš vagon će biti izuzetno čist, a ako upadnete u neznatno jeftiniji, ali mnogo prljaviji kupe, videćete sve rituale lokalnog stanovništva naviknutog na duge vožnje tipa: kuvanje kafe, pranje zuba, presvlačenje u toaletima, jutarnje šminkanje i sl.
U boljim hotelima i restoranima možete nabaviti besplatan primerak “St.Petersburg Time”-a u kojem ćete dobiti savet šta bi, od gradskih znamenitosti, trebalo videti, ali i koji će vam pomoći da zaronite u šaroliku i obilnu kulturnu i gastronomsku ponudu grada. Restorana je obilje, ruskih, moldavskih, japanskih, jevrejskih, indijskih,skandinavskih… A što se prenoćišta tiče- možete odabrati da odsednete u skupim hotelima tipa SAS Radisson, ali možete i za 18 eura po osobi rezervisati , preko interneta, hotel u ulici u kojoj je, recimo, kuća Dostojevskog, i to, baš ona, u kojoj je, pisao “Braću Karamazove”!
Kada stupite na tlo Sankt Peterburga nikako se ne možete odupreti utisku da ste se obreli negde u Skandinaviji ili Amsterdamu, a da je Rusija, ostala tamo, u Moskvi. Svi su mnogo ljubazniji i opušteniji, policije je mnogo manje,mladi se, po interesovanjima i izgledu, ne razlikuju od vršnjaka iz zapadne Evrope, “žene- čuvari” po muzejima su kulturnije, u hotelu su prijateljski raspoloženi prema vama. Petrograđani su komunikativniji, mnogi govore i engleski jezik. Nije ni čudno da je atmosfera u gradu drugačija jer je glavni grad Finske udaljen svega 4 sata vozom, a brodovi i vozovi do Helsinkija saobraćaju svakodnevno.Činjenica je i da su ti isti prostori prvobitno bili naseljeni Šveđanima, i da je Petar Veliki, zapamćen po sopstvenoj surovosti, ali mnogo više po svojim reformama i želji da Sankt Peterburg načini modernim evropskim gradom, angažovao arhitekte iz Italije i Holandije kako bi stvorio jedan od najlepših gradova Evrope.
Sankt Peterburg, poznat po reci Nevi i specifičnoj arhitekturi, grad je umetnosti, pozorišta i muzeja, univerzitetski i kulturni centar, velika ruska luka.U njemu se nalazi preko 100 pozorišta i više od 140 muzeja različitog tipa.Tako birate da li ćete posetiti neke od brojnih umetničkih muzeja, možda, istorijski ili Muzej čokolade, hleba, voštanih figura, votke možda, i Frojdov muzej snova? To je grad koji je inspirisao Dostojevskog, Puškina, Turgenjeva, Gogolja, grad u kome su živeli Nurejev, Barišnjikov, Čajkovski, Šostaković. U njemu se nalazi i Ermitaž, jedan od svetski najznačajnijih muzeja umetnosti . Ermitaž je smešten u predivnoj zgradi Zimskog dvorca, a muzejska kolekcija je veoma bogata te, uz slikarstvo (Karavađo, Rubens, Pusen, Mone, Pikaso…) i skulpturu, možete videti i autentične enterijere carskih odaja, te predmete tipa carske kočije, tron, čizme i odeću Petra Velikog, Faberžeova jaja, carski nameštaj i različite primere primenjene umetnosti. Što se tiče nešto modernije umetnosti, možete videti dve najznačajnije Matisove slike pod nazivima “Ples” i ”Muzika”.
U vezi sa cenom ulaznica u muzeje i razne lokalitete i u Sankt Peterburgu, kao i u Moskvi, postoji specijalna, mnogo jeftinija tarifa za ruske građane. I ovde ćete doživeti sitnije neprijatnosti samo zbog toga što ste stranac ili ne govorite ruski jezik, ali daleko manje nego u prestonici Rusije.U gradu je mnogo više knjižara u odnosu na Moskvu, ima i dosta literature na stranim jezicima, mladi mnogo manje javno piju po ulicama i često sede po travnjacima ispred muzeja i palata, kao što je to slučaj u , recimo, Parizu ili Beču.
Klasični turisti, koje interesuje arhitektura i istorija, posetiće Petropavlovsku tvrđavu, Peterhof, Isakijevski trg, Kazansku katedralu, Marsovo polje, Puškinov licej, Peterhof, Puškino, Letnji dvorac Petra Velikog, dvorac u kojem je ubijen misterozni Raspućin, voziće se Nevom, šetati Nevskim prospektom (najpoznatijom petrogradskom ulicom), i posetiti kuću- muzej velikog A.Puškina u kojoj se čuva uspomenu na svakodnevni život i poslednje dane pesnika kojeg Rusi doživljavaju kao najvećeg. Stručni vodiči ( naravno na ruskom jeziku) nadahnuto će vam ispričati sve o njegovom životu i poslednjim danima. Mnogi će u ovaj grad, baš doći u periodu od 11. juna do 2. jula kako bi uživali i u znamenitim “belim noćima” koje , kao i tradicionalno, posleponoćno, podizanje mostova na Nevi, privlače turiste željne senzacija.
Oni željni autentičnijeg hodaće ulicama koje je opisivao Dostojevski, provozaće se metroom i otići do čuvene, preko 100 godina stare Jelisijeve prodavnice (lokalna legenda kaže da je Elton Džon u njoj potrošio 40000 rubalja samo na kavijar). Zatim će posetiti najstarije gradske pijace (poput Maltevski pijace ), u kojima će naći sve od sira, morskih plodova do voća iz Azerbedžana i Moldavije. Posle će, recimo, ukoliko im to budžet dozvoljava, večerati u nekom od brojnih restorana,ili će jednostavno popiti kafu u “Literarnom kafeu” na Nevskom prospektu u koji je i veliki Puškin često navraćao sa svojim prijateljima- piscima pričajući o umetnosti, ali i pripremajući se za mnoge od dvoboja u kojima je učestvovao da bi, od posledica poslednjeg, i preminuo. A ukoliko vam je dosta Meka i fast-fud restorana sličnog tipa- ne zaboravite- oni su još uvek najjeftiniji gde god da se nađete!
Sankt Peterburg nudi obilje alternativnih, umetničkih prostora, ali i ogromne, savremene šoping centre. Tako možete pazariti u Ikei, a možete se naći i u prodavnici CD- ova smeštenoj u podrumu u kojoj će biti zapaljeni indijski štapići, feng-šui amajlije visiće sa plafona, a mačka će se izležavati na ponuđenim diskovima. Muzika je uglavnom inostrana, ali to neće podstaći mladog prodavca da nauči neku reč na engleskom jeziku.Uz savremeni ritam življenja uočavate i tradicionalne obrasce ponašanja. Kao i u Moskvi, i ovde ćete videti dosta mladenaca koji, u pratnji nekoliko zvanica, pohode neke od najznačajnijih znamenitosti i fotografišu se. Često ih možete videti kako se ( mlada je obavezno u venčanici bele boje) na obali Neve fotografišu sa golubovima u rukama. Kao odraz novonastalih vremena oni će za ovu, specijalnu priliku,iznajmiti neku luksuznu limuzinu. A pored njih, ugledaćete grupu mladih, sa dred lokovima, obučenih u skladu sa današnjim trendovima, kako udaraju bubnjeve i uveseljavaju prolaznike.
I pored sve ambivalentnosti, grad odiše autentičnošću i u njemu imate neki poseban osećaj koji bi se mogao definisati miksom umetnosti, bajke, istorije i savremenog života. A ne bi bilo loše ni sopstveni doživljaj upotpuniti sledeći ideju grupe Korejaca koji su, tih dana, uputili u desetodnevni obilazak Moskve i Petrograda, ali i, svega, nekoliko sati udaljenih skandinavskih gradova-Helsinkija i Štokholma.
